Језик српских песника: Представљена нова књига проф. др Александра Милановића

Поводом Међународног дана матерњег језика, у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани” одржана је промоција књиге „Промене поетског израза: Језик српских песника 3” проф. др Александра Милановића. О значају овог издања говорио је један од најугледнијих српских лингвиста, проф. др Милош Ковачевић.

Трилогија о језику српске поезије

Како је у уводном обраћању истакла уредница Ана Гвозденовић, ова књига представља наставак дугогодишњег истраживања песничког израза. Прва књига, „Језик српских песника”, објављена је 2010. године у оквиру едиције „Тумачење књижевности”, док су наредна два издања, „Реч под окриљем поетике” (2016) и „Промене поетског израза” (2024), објављена у Повељиној библиотеци „Посед поетике”.

Проф. др Милош Ковачевић указао је на значај ових студија, напомињући да је поетски језик специфичан и да је ретко када предмет овако детаљне анализе. „Александар Милановић, као историчар језика и стилистичар, имао је предност да посматра поезију кроз културолошку призму. Ова три тома садрже 34 рада о 21 песнику, а неки од њих, попут Матије Бећковића, анализирани су у више студија”, рекао је Ковачевић.

Он је додао да се у овим истраживањима посебно издвајају три методолошка приступа:

• испитивање стилематичности језичких облика (нпр. код Бећковића),
• анализа дијалекатских елемената као отклона од стандардног језика (Цера Михаиловић),
• проучавање синтагматске осе песничког израза (Саша Радојчић, Војислав Карановић).
• Онеобичење као кључна карактеристика песничког језика

Проф. Милановић је истакао да књиге у библиотеци „Посед поетике” нису посвећене само тумачењу поезије, већ и њеним језичким основама. Он је указао на значај проучавања поетског језика у оквиру српске филологије, истичући да се српска наука данас недовољно бави овом темом. „Српска књижевност је значајан део европске културне баштине, а филологија све мање урања у текст. Оно што мене интересује јесте онеобичење у поезији, јер оно отвара простор за дубље разумевање мотивације израза”, нагласио је Милановић.

Он је такође похвалио Краљево као дугогодишњи књижевни центар, истичући снажан актив професора српског језика у овом граду.

Наставак успешне сарадње

Промоцији су присуствовали и чланови краљевачке подружнице Друштва за српски језик, са којом Народна библиотека „Стефан Првовенчани” успешно сарађује дуги низ година. Овај догађај још једном је потврдио значај неговања језичке културе и научног приступа проучавању српског песничког израза.