Porodica kroz vreme – šta je zapravo tradicionalna porodica

Porodicu, kao najstariju zajednicu, čine roditelji i deca, ali i ostali članovi rođeni u porodici ili su joj pripojeni na neki drugi način. I dok se nekada tačno znalo ko je glava porodica, odnosno ko je zadužen za izdržavanje porodice, a ko je zadužen da se stara o porodici, danas je situacija dosta drugačija. U vremenu bržeg tehnološkog razvoja, sve se više govori o pravima i jednakosti, ali ne i o obavezama svakog pojedinca, člana porodice.

Deca su ranije vaspitavana tako da znaju koje su njihove obaveze, dok su roditelji prirodno štitili prava svoje dece. Takođe, tačno se znalo koje su čije sposobnosti, mogućnosti, zaduženja i gde je kome mesto. Danas to je izuzetno retko jer svako misli da može sve, da sme sve, jer niko ne može da ugrožava njegova prava. Nažalost, proteklih decenija svedoci smo sve prisutnijeg izumiranja tradicionalne porodice. Ali šta konkretno znači pojam tradicionalna srpska porodica otkrila nam je etnolog Narodnog muzeja Ras iz Novog Pazara, Samina Đerlek.

1. S’obzirom da je Novi Pazar sredina u kojoj žive pripadnici i islamske i hrišćanske veroispovesti, možete li nam pojedinačno pojasniti šta se podrazumeva pod nazivom tradicionalna porodica i koji su njeni principi?

– Tradicionalna porodica, muslimanska ili pravoslavna, u osnovi je patrijarhalna i najčešće se temelji na principima islama ili hrišćanstva-pravoslavlja, a pre svega na poštovanju, zajedništvu, brizi, ljubavi i poštenju, kao i savetovanju sa starijima prilikom donošenja važnih životnih odluka ili u obavljanju poslova i obaveza. Ove porodice su u prošlosti bile veće a svaki član je imao određeni status, pa je posebno mesto zauzimao njen najstariji muški član koji brine o supruzi, deci i ostalima, obezbeđujući sigurnost i uslove za život. Naravno, uloga supruge tj.majke je vrlo značajna jer ona doprinosi harmoniji u domu, brine o deci i njihovom vaspitanju, obavljajući uz to i brojne kućne poslove – objašnjava nam Semina.

Bošnjačka porodica u Novom Pazaru

Da li se i po čemu razlikuju običaji i navike hrišćana i muslimana, a šta je to što im je pak zajedničko?

– Običaji muslimana i pravoslavaca se veoma razlikuju, npr..kod verskog venčanja koje se obavlja u džamiji, tj.crkvi. Šerijatskom venčanju u džamiji osim mladenaca, prisustvuju i njihovi svedoci koji utvrđuju vrednost mehra, venčanog dara za nevestu, dok se u crkvi mogu venčati samo mladenci koji su već kršteni. Ceremonija venčanja zahteva nekoliko važnih predmeta: četiri sveće, burme, vino, pehar i platno koji imaju svoju simboliku. Danas se proslave svadbi, i bošnjačke i srpske obavljaju u restoranima, uz brojne zvanice. U bošnjačkim porodicama se tradicionalno obeležavaju Ramazanski i Kurban-Bajram, zatim sunet-obrezivanje muške dece, dok se svakodnevno obavlja namaz-molitva. U srpskim porodicama, kao i u ostalim delovima zemlje, proslavljaju se Božić i Uskrs, krštenja, kao i porodične slave – kaže Đerlek.

Koliko su se promenili običaji i navike, u odnosu na neki ranije period, i da li smatrate da su neki možda zapostavljeni i zaboravljeni?

– Sa promenama u savremenom društvu, na koje su uticali tehnološki progres i razvoj nauke, dolazi i do promena u porodici čiji se članovi prilagođavaju novom stilu života. Ipak, u seoskoj sredini je ovaj uticaj znatno slabiji, pa su se navike i običaji duže održali i u velikoj meri su prisutni i danas. To se, pre svega, odnosi na međusobno poštovanje, poštovanje različitosti, zajedništvo, podršku i razumevanje, na negovanje rodbinskih veza, vaspitanje itd. Do danas su neki običaji nestali, ali se većina čuva i prenosi na mlađu generaciju – ističe etnolog Semina.

Bošnjak i Srbin u Novom Pazaru

Koliko mladi danas posvećuju pažnju tradiciji i očuvanju kulture?

– Nove generacije okreću se tradicionalnim vrednostima u savremenim uslovima života. Tome su doprineli brojni kulturno-umetnički sadržaji za decu od najmlađeg do srednjoškolskog uzrasta koje su organizovale ustanove kulture, ali i verske institucije u gradu. Muzej „Ras“ Novi Pazar je takođe kroz različite aktivnosti i projekte predstavio nasleđe ovog kraja, stare zanate i tehnike ali i običaje naroda koji žive u njemu. Sve to doprinosi razvoju svesti o pripadnosti i potrebi za negovanjem i popularizacijom tradicionalnih vrednosti – zaključuje naša sagovornica.

Novopazarski muzej „Ras“ osnovan je 27. juna 1952. godine na sastanku Saveta za prosvetu i kulturu SO Novi Pazar pod nazivom Gradski muzej u Novom Pazaru. Smešten je u centru grada, na Žitnom trgu, u staroj novopazarskoj gradskoj kući tradicionalne arhitekture iz sredine 19. veka. Muzej je kompleksnog tipa i obuhvata oblasti arheologije, istorije, etnologije, numizmatike, orijentalistike, primenjene umetnosti i savremenog likovnog stvaralaštva. Ova ustanova kulture već decenijama unazad organizuje različita predavanja, promocije, izložbe i radionice, ističući važnost obrazovanja i sticanja znanja, kao i negovanja tradicionalnih vrednosti u savremenom društvu.

Lj.Marković

foto: ustupljene od muzeja Ras

13.10.2023.