Polaganjem venaca na Trgu srpskih ratnika obeležen Dan oslobođenja Kraljeva

Predstavnici Grada Kraljeva, na čelu sa gradonačelnikom Predragom Terzičem, Vojske Srbije, Policije, Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova „Jovo Kursula“ kao i mnogobrojni građani položili su vence kraj Spomenika srpskim ratnicima palim za slobodu otadžbine od 1912. do 1918. godine na Trgu srpskih ratnika i time obeležili Dan oslobođenja u Prvom svetskom ratu – 22. oktobar.
Gradonačelnik grada Kraljeva dr Predrag Terzić, istakao je da je cela Srbija, pa i Кraljevo, podnela ogromne žrtve u Prvom svetskom ratu.
-Posle Prvog svetskog rata i Кraljevo i Srbija su bili desetkovani. Veliki broj muškaraca ostao je negde u gudurama Albanije ili u Plavoj grobnici. Nedostajali su muževi, očevi, dede… Nedostajale su ruke koje su obrađivale zemlju, radnici u fabrikama… Ali, Кraljevo se posle tako velike tragedije ponovo uzdiglo i u periodu između dva svetska rata u Кraljevu su otvorene i Fabrika aviona i Fabrika vagona. Grad je iz dana u dan napredovao, povećavao se broj radnika, stizali su ljudi iz čitave Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a kasnije i iz Kraljevine Jugoslavije – podsetio je gradonačelnik.

On je dodao da je Kraljevo ponovo propatilo u Drugom svetskom ratu, ostavši bez 2.300 ljudi poimence nabrojanih, a verovatno je broj žrtava bio i daleko veći.

On je napomenuo da je tek pre neki dan prvi put prevedena knjiga o genocidu nad Srbima na jedan strani jezik – knjiga Silvije Krejaković, koja pobraja sve žrtve kraljevačkog oktobra, prevedena je na engleski jezik i sada sa tom patnjom i stradanjem Srba u Кraljevu mogu da se upoznaju i strani čitaoci.
-Jako je važno da pričamo o tome šta se dogodilo i u Prvom i u Drugom svetskom ratu, koje patnje je srpski narod pretrpeo. To treba da znaju ne samo ljudi u Кraljevu, ne samo u Srbiji, već u čitavom svetu – kazao je Terzić i dodao:

Prema kazivanju hroničara Milana Matijevića, iz Društva za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova „Jovo Kursula“, dan kada je Kraljevo oslobođeno u Prvom svetskom ratu veliki je datum koji sve generacije treba da pamte.
-Konjički eskadron izviđački kapetana Jevtovića je već 22. oktobra 1918. u 19.00 časova prešao Ibar i ušao u Кraljevo. Oko Кraljeva se nisu vodile velike borbe jer su srpska konjica i vojska posle proboja Solunskog fronta u silovitom naletu oslobodile Niš, posle kratkog predaha i Кruševac i oni su 19. oktobra ušli u Vrnjačku Banju. Vest da je srpska vojska ušla u Vrnjačku Banju došla je preko Otroka, Gračaca, Ribnice i Dragosinjaca u Кraljevo. Austrijanci su se naglo povlačili zbog toga što je srpska vojska prešla na levu obalu Zapadne Morave kod Čukojevca, Novog Sela i Gračaca. Austrijanci su se uplašili da ih ne opkole i brzo su se utovarali u vozove uzanog koloseka i evakuisali se prema Čačku, Užicu i Višegradu – pripoveda Matijević i iznosi još detalja:


„Oni su hteli da pruže veći otpor ovde u Кraljevu, ali bojali su se okruženja. Pre toga su razmestili osam topova na Pljakinom šancu, sekli debela stabla i obarali ih na zemlju da spreče prodor srpske konjice, a srušili su most na Ribnici i zapalili drveni most koji je vodio preko Ibra u Кraljevo, preko koga je prelazila šumska železnica koju su sami Austrijanci napravili.“
„Srpski ratnici su bili hrabri i u čast njihove hrabrosti i poštovanja njihovih ratničkih dela, Kraljevčani su sakupili novac i 1933. podigli ovaj velelepni spomenik koji krasi naš grad i podseća na junačka dela srpske vojske“, kazao je Matijević pred spomenikom podignutim Kraljevčanima poginulim i umrlim u toku oslobodilačkih ratova 1912-1918.
Kako, između ostalog, Matijević navodi i u svojoj knjizi „Kraljevački spomenici soluncima u slavu“, ovaj spomenik se odlikuje brojnim simbolima. „…Postament je izgrađen kao kamena monolitna stena koja predstavlja snagu zemlje i naroda. Na podnožju kamenog postamenta predstavljeni su vrhovi morskih talasa koji se razbijaju o kamenu stenu – snagu naroda. Simbolično predstavljeni talasi predstavljaju Plavu grobnicu i morske dubine u koje su sahrnjivani srpski ratnici i narod… Bronzana figura predstavlja odvažnog srpskog vojnika, punog snage i odlučnosti da brani svoju državu, što je simbolizovano u zastavi koju drži levom rukom, do srca, i puškom, u desnoj ruci. Bronzani vojnik na grudima nosi odlikovanje kao simbol hrabrosti i ostvarenih pobeda srpske vojske u ratovima 1912-1918. Bronzani vojnik odeven u vojnu uniformu predstavlja snagu oružja, a njegova obuća narodni opanak – simbol je naroda i poruka da će, ako zatreba, i narod biti vojska. Puška oslonjena na simbolično ocilo predstavlja poruku ratnika da se zemlja i narod brane oružjem. Državni grb i bronzana figura vojnika okrenuti su ka sseveru, odakle je došao neprijatelj, što simbolično predstavlja upozorenje neprijatelju da će zemlju i državu braniti narodni vojnik. Krst na vrhu zastave predstavlja stavljanje vere iznad svega. Stav i silueta bronzane figure prikazani su u obliku krsta, što je znak raspeća i stradanja srpskog naroda“.