Kraljevo se oprostilo od Gorana Petrovića

Književnik i akademik Goran Petrović, sahranjen je juče u Beogradu, a od svog nekadašnjeg sugrađanina oprostili su se i Kraljevčani. Komemorativna sednica održana je u prostorijama Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“.

Poslednji pozdrav

– U petak, uoči Savindana, tiho i bojažljivo, pronela se vest koju smo sa nevericom primili, vest da nas je napustio Goran Petrović: akademik, pisac i urednik, ‘retka književna pojava. On je svojim delima osvajala ceo svet, najčitaniji srpski pisac sadašnjice, jedan od najznačajnijih srpskih i evropskih pisaca, savremeni klasik, najnežniji dečak srpskog jezika i poslednji srpski spisatelj lepe književnosti, Gospodin Pisac, Pisac sa velikim P’, kako su o Goranu govorile kolege pisci, a kako su nam prenosili mediji. Za nas u Kraljevu, Goran je bio brat, prijatelj, komšija, školski drug, bivši đak, kum, jednom rečju naš BLIŽNjI!“ – reči su kojima је započeo pomen prerano preminulom akademiku Goranu Petroviću.

Gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić je istakao da je Kraljevo izgubilo velikog čoveka – prijatelja, rođaka, komšiju, kuma… srpska književnost je izgubila velikog pisca, izgubila ga je i čitava zemlja Srbija, Srpska akademija nauka i umetnosti redovnog člana.


– Otišao je suviše mlad, napisavši značajna dela, ali mogao je još mnogo da napiše. Svi mi smo izgubili čoveka koji je bio ponos našeg grada. Ostaje nam da ga se sećamo, njegovoj ustanovi – kraljevačkoj Narodnoj biblioteci, gde je započeo radni vek, da ga se seća, da ga pamti, da nekoj od svojih manifestacija da njegovo ime. Ostaje nam da čuvamo sećanje na Gorana Petrovića. Slava ti i hvala, Gorane – poručio je gradonačelnik grada Kraljeva dr Predrag Terzić.


Odlomke iz proze Gorana Petrovića kazivao je glumac Milomir Nedeljković, a jedna od urednica u kraljevačkoj „Povelji“ Ana Gvozdenović, koja je podsetila na dela i nagrade Gorana Petrovića, pomen je završila „važnom i ohrabrujućom Goranovom mišlju“: „Sve dok jedni drugima govorimo ‘dobar dan’, sve dok jedni druge pitamo ‘kako si’, a da to pitanje, naravno, nije samo kurtoazno, živi i književnost, usmena književnost.“