Lagersko groblje, Spomen-park, Groblje streljanih oktobra 1941. godine… Već osamdeset dve godine ovo mesto, ovaj „grad u gradu“, ovaj krvavi oktobar, ova večna učionica života – obavezuje nas. I okuplja. Svakog 14. oktobra, stradalnicima podno Grdičke kose poklonimo se, zahvalimo, poručimo – pamtimo, sećamo se, podsećamo, nastavljamo…
„Za neke njih nekada – ovde su zabeleženi samo brojevi osvete, za neke nas onda i nas sada i nas zauvek – ova krvava zemlja koja nas svakog oktobra okupi – mi smo…“, kazao je, na Groblju streljanih oktobra 1941. godine, prilikom obeležavanja Dana sećanja na tragične događaje oktobra 1941, gradonačelnik grada Kraljeva dr Predrag Terzić, i nastavio:
„Da nas zatru, krvnici, hteli su… Večnost našim precima osigurali su, sebi – osudu večnu. Zlo su sejali – ljubav je iznikla. U sebe i silu svoju uzdali su se, mržnjom uzdigli se, a pobedilo je srce, pobedila je ljubav, spasila nas vera, održala nada… Nisu Kraljevo sahranili iako su ga u najcrnju crnu zavili. Nije lelek smeh izbrisao, nije tuga sreću okamenila, nije rafal život ugasio, nisu njihova imena na papiru izbledela, nisu sećanja netragom nestala… Nismo mi ti koji će to dopustiti…“
Obrativši se onima koji su sebe za nas današnje dali, prvi čovek Grada je kazao:
„Zločinci su vas žive zakopavali, vi ste namа i mrtvi – živi. Brojili su vas do istrebljenja, mi vam naslednike sve brojnije stvaramo. Crnu zemlju za poslednje konačište su vam hteli, granica je nebo postala. Sebi su za pravo dali da sude, večno sudi im se.“
Kako je istakao, previše je tuga utkano u istoriju našeg grada, suviše je oktobarske tuge da bismo se bezbrižno smejali, a opet, prevelika je sreća nasledstvo koje kao retko ko imamo. Terzić se u obraćanju osvrnuo ne samo na pretke, već i na naše potomke.
„Nadajmo se, Boga za pomoć molimo da, za potomke svoje, stvorimo prošlost ponosa vrednu. Učimo decu ljubavi, prijateljstvu, pravim, večnim vrednostima, podižimo ih tako da sutra potvrdi da nismo zalud postojali. Učimo ih da: pamtimo – ne svetimo se, idemo dalje – ne sudimo, Bogu se molimo – ne klonemo, praštamo – zlo ne nastavljamo… Ne zaboravimo – ko smo, gde su oni od kojih smo, vodimo računa kuda će oni čiji mi preci smo…“, besedio je gradonačelnik grada Kraljeva poručivši:
„Slava vam večna, junaci kraljevačkog stratišta, život vam večni, heroji kraljevački. Hvala vam.“
Obeležavanje ovog značajnog datuma naše istorije na Groblju streljanih oktobra 1941. godine započelo je sirenama, nakon čega je hor „Sveti arhiđakon Stefan“ otpevao himnu Srbije „Bože pravde“, a Vatrogasni orkestar „27. septembar“ je, zvucima „Posmrtnog marša“, ispratio polaganja venaca. Parastos su služili sveštenici Eparhije žičke, a kroz program prisutne je vodio Alen Knežević. U amfiteatru Groblja streljanih 1941. godine, glumci Kraljevačkog pozorišta izveli su poetski-muzički program „Kamena uspavanka“, posvećen streljanima 1941. u Kraljevu.
Programu na Groblju streljanih prethodila je Komemorativna sednica Skupštine grada Kraljeva. Zamenik predsednika Skupštine grada Kraljeva Milenko Stefanović pozdravio je goste koji, zajedno sa Kraljevčanima, godinama, čuvaju sećanje na nevino stradale u našem gradu oktobra 1941.
„Osamdeset dve je godine otkada je oktobar 1941. godine postao naša nezaceljena rana. Ali, Kraljevo je preživelo, u smrti i pogibelji ostalo je uspravno, prkoseći nameri hitlerovaca da ga unište, zbrišu sa zemljinog šara…“, kazao je Stefanović.
Direktor Muzeja žrtava genocida iz Beograda istoričar dr Dejan Ristić besedio je na Komemorativoj sednici, istakavši da treba da se prisetimo stradanja Kraljevčana i onih koji su u oktobru 1941. želeli da nađu spas u Kraljevu, a, nažalost, dočekala ih je smrt od okupatora, od onih među nama koji su pomagali okupatoru u vršenju zločina.
„Čini mi se da je ovaj datum podjednako važan i za nas danas. Od nas istoričara se očekuje da iznova podsećamo na istorijske događaje. Mislim da Kraljevčane ne treba podsećati na oktobarske dane 1941. u onom faktografskom smislu, ali da treba govoriti o onome ko smo mi danas, na koji način pamtimo, da li pamtimo, šta pamtimo i da li smo zaista i dostojanstveni i plemeniti i odgovorni potomci svojih stvarnih predaka i stradalnika, svojih identitetskih predaka i stradalnika. Stoga sam ja ovo obraćanje na današnjoj sednici naslovio sa „Arheologija sećanja“ – kakvo je naše sećanje od oktobra 1941. do danas, a posebno danas, u ovo naše vreme, na koji način kultivišemo to sećanje, na koji način prenosimo mlađim generacijama, da li ga uopšte prenosimo, i šta kroz to sećanje prenosimo“, rekao je Ristić ističući da smatra da imamo razlog da budemo zabrinuti zato što je naše sećanje na Drugi svetski rat dominantno stereotipno, nedovoljno utemeljeno u znanju, u naučnoj verifikaciji istorijskih činjenica, manifestaciono.
„Stoga imam potrebu i da, kao deo tima Muzeja žrtava genocida, nacionalne ustanove kulture koja se bavi fenomenologijom stradanja civila u Drugom svetskom ratu, pre svega pripadnika našeg naroda postradalih u Drugom svetskom ratu, ukažem na našu obavezu i odgovornost da pamtimo. Ali, da bismo pamtili, moramo da znamo. Stiče se utisak da smo sami sebe dobrovoljno lišili znanja i sami sebe time uskratili za mogućnost i sposobnost da pamtimo. Stoga su u pitanju razmišljanja koja su okrenuta ka budućnosti, a ne isključivo ka prošlosti“, nastavio je besednik naglasivši da se plaši da živimo u doba velike vododelnice i da je mnogo toga na ovim generacijama – šta će znati, koliko će znati i, samim tim, šta će pamtiti.
„Da li će naša kultura sećanja biti ispunjena znanjem, humanističkim vrednostima ili će biti sama sebi dovoljna, na nama je taj izbor i taj izbor svako mora da stavi pred sebe i da donese odluku. Kraljevo opominje svake godine, ta opomena ne stiže do svih krajeva Srbije, i to je ono što je tužno, što je zabrinjavajuće i što govori da je pred nama puno posla kako bismo rekreirali kulturu sećanja, kako bismo iznova kultivisali i kako bismo istinski iskazali pijetet prema žrtvama, a ne samo protokolarno, ne samo manifestaciono u određene dane kako je to praksa širom Srbije“, besedio je Dejan Ristić.
Komemorativnu sednicu oplemenila je svojim nastupom profesorka kraljevačke Srednje muzičke škole „Stevan Mokranjac“ Dragana Đokić, koja je izvela kompoziciju Petra Konjovića „Do tri mi puške“.
izvor: Predrag Terzic/fb stranica
