Pubertet – prolazna stanica od detinstva do mladosti

Pubertet predstavlja prelaznu „stanicu“ na putu iz detinjstva u mladost, izuzetno je važan, intrigantan i zanimljiv deo čovekovog života. Ovaj period odrastanja  predstavlja najfascinantniju fazu u razvoju ljudskog tela.  Kod devojčica se javlja posle osme godine, a kod dečaka posle devete godine života. 

Karakteristike puberteta

  • ubrzan rast;
  • razvoj sekundarnih seksualnih karakteristika;
  • promena u psihofizičkom funkcionisanju.
pubertet kod devojčica
detinjarije.com

foto: detinjarije.com

Pubertet kod devojčica

Za devojčice  često možemo čuti da su naprednije, pa samim tim i u period puberteta ulaze ranije nego dečaci. Kod nevojčica je normalno da krene posle osme godine, dok je u svet i Evropi ta granica oko 11 godine života. Ono što karakteriše ovaj period života svake devojčiće je nagli rast u visinu, rast grudi, pojava prve menstruacije koja se javlja oko sredine puberteta. prestanak rasta u visinu i grudi dolazi nakon godinu ili dve od početka menstrualnog ciklusa.

Pubertet kod dečaka

Za razliku od devojčica, dečaci ulaze kasnije u pubertet, negde posle devete godine. Smatra se da je prosek ulaska u ovaj transforišući period kod dečaka oko 12 godine života. Pubertet kod dečaka, takođe počinje sa blago ubrzanim rastom i razvojem sekundarnih seksualnih karakteristika.

dečak u pubertetu
/roditeljsrbija.com

foto: roditeljsrbija.com

Ipak, ono što ih razlikuje jeste početak ubrzanog rasta. On otpočinje u drugoj polovini puberteta, oko dve godine kasnije od devojčica. S’obzirom na to, dečaci završavaju sa finalnom visinom, značajno višom u odnosu na devojčice.

„Lava“ emocija

U ovom periodu kod dece, pored fizičkih, dolazi i do mentalnih promena. Često se mogu osetiti zbunjeno ili imati tako snažne emocije kao nikada ranije. Nekada su veoma osetljivi i brzo se uznemirite. Neka deca se brzo iznerviraju i naljute, plaču, a bude i izliva besa prema prijateljima ili prema članovima porodice. Nekada je teško izdržati sve te emocije. Važno je da znati da su osnovni „krivci“ za ovo stanje  hormoni, koji podjednako utiču na promene našeg tela i uma. Možda nisu u pitanju prijatelji ili porodica… možda je u pitanju mozak u pubertetu koji pokušava da se prilagodi na brze promene.

Težak period za sve

– Pubertet zaista jeste jedan težak period i za roditelje i za decu. To je prirodno stanje kroz koje porodica mora da prođe. Međutim, mora se znati da se deca više ne vaspitavaju ni sa 13, ni 15 ni sa 17 godina. Ona se najintezivnije vaspitavaju do sedme godine života, sve posle je samo kanalisanje i zajednički odnos. Taj međusobni odnos treba da dovede tinejdžera do sigurnosti, ali ono što sve češće primećujem kod roditelja jeste neprestana briga koja dete sputava i vodi u pogrešan smer – objašnjava dr psihologije Snežana Anđelić.

Ona je naglasila da i pored toga što je ovaj period veoma zahtevan,  od roditelja se očekuje da se postave na pravi način. To znači da ne ulaze u igru moći sa detetom već da kontinuirano budu u svojoj ulozi, jasni i dosledni, kako u svojim zahtevima tako i dovoljno prisutni da dete može da se osloni na njih.

roditelj i tinejdžer 
pubertet
/zdravaprica.com

Foto: zdravaprica.com

„Tajna“ zdravog međusobnog odnosa

– Ukoliko želimo da razvijamo zdrav odnos u porodici on na prvom mestu zahteva poštovanje individualnosti i uzajamnog odnosa, kao i slobodu za lični rast i razvoj. Ukoliko sputavamo decu i jedni druge onda će u porodici biti prisutno opterećenje i preplavljenost nesigurnošću – objašnjava Snežana.
Kako je dodala, jako je važno da roditelj sa detetom razvije poverenje da on neće uraditi ništa što je loše za njega samog ili za drugoga. Dakle, sa tinejdžerima se više ne može upravljati kako su na to pojedini roditelji navikli. Treba ih pustiti da imaju slobodu uz stalnu prisutnost roditelja.

Niste im više potrebni

Za sam kraj razgovora, dr Snežana nam je kazala da se često susreće sa roditeljima koji dete dovedu na psihoterapiju sa 17, 18 godina. Kaže tada je već kasno da se igrate uloge roditelja i da o detetu brinete. To je već odrasla sposobna ličnost koja može da donosi samopstvene izbore.

– Budite roditelji dok je to detetu potrebno, što znači kada je ono malo. Kako dete odrasta, tako ste mu manje potrebni, odnosno sa 15, 16 i 17 godina njemu definitivno više niste  potrebni na isti način kao kada je imalo tri godine – zaključuje dr Snežana Anđelić.

Lj.Marković