Šta je „srećna porodica“ i gde roditelji najčešće greše?

Često čujemo koliko malo je potrebno za sreću i istina je da upravo sitnice prave razliku. Za one koji znaju da prepoznaju prioritete kažemo da žive u  „srećnoj porodici“, za mnoge je to sinonim za idilu.  Ali da li idealna porodica zaista postoji i koje su njene „tajne“ otkriće nam Snežana Anđelić, psiholog i psihoterapeut.

Ne postoji idealno

Zahvaljujući društvenim mrežama koje su preplavljene fotografijama idilične i srećne porodice roditelji često upadaju u zamku i zabludu da neko drugi živi daleko bolji život od njih samih. Zatim se grčevito bore da u svojoj kući postignu isto, usput zanemarujući želje i potrebe drugih članova porodice.

– Kada govorimo o srećnoj porodici treba da se zapitamo šta to za svakog od nas individualno znači. Iz ugla psihologije mi bi smo govorili o funkcionalnoj idili ili disfunkcionalnoj porodici. Poenta nije da porodica bude zaštićena od svakog stresa i krize već da bude dovoljno rezilijentna da može da se izbori sa svakim izazovom. Sreća se nalazi u međuljudskom odnosu i prisustnosti svih članova porodice, ali isto tako i u slobodi da se svako ravija individualno u odnosu na svoje kapacitete – ističe psiholog i psihoterapeut Snežana Anđelić.

Prema njenim rečima, sama sreća je relevantna stvar zato što je u životu nemoguće a i ne treba  sve da teče harmonično.

Snežana Anđeloć, psiholog i psihoterapeut

„Tajna“ zdravog odnosa

– Ukoliko želimo da razvijamo zdrav odnos u porodici on na prvom mestu zahteva poštovanje individualnosti i uzajamnog odnosa, kao i slobodu za lični rast i razvoj. Ukoliko sputavamo decu i jedni druge onda će u porodici biti prisutno opterećenje i preplavljenost nesigurnošću – objašnjava Snežana.

Kako je dodala, da bi se deca, predškolskog ili ranog školskog uzrasta, zdravo razvijala ali i osećala sigurno i opušteno, jako je važno da roditelji postave jasno definisane granice.

Najčešće „greške“ roditelja

Skoro da nema roditelja koji u jednom trenutku nije rekao ili pomislio „Ja se neću ponašati prema svom detetu kao što su moji prema meni“. Upravo zbog toga većina današnjih roditelja pravi grešku.

– Kao najveću grešku današnjih roditelja prepoznajem u nesigurnosti svojih odluka i nedefinisanim granicama. Zbog toga deca sve češće počinju da vladaju roditeljima i više se ne zna ko tu koga vodi kroz život. To učini decu  nesigurnom i bivaju preplavljena, dolazi do dekompenzacije stalnog plakanja, nezadovoljstva, frustracije i ljutnje što i same roditelje čini preopterećenim. Stoga je jako važno da roditelji preuzmu svoju ulogu i budu isključivo roditelji – poručuje naša sagovornica.

Detetu treba roditelj, a ne prijatelj

Često čujemo frazu „Ja sam svom detetu na prvom mestu prijatelj, a potom i roditelj “, a šta kaže naša sagovornica na to:

– Detetu ne treba prijatelj, već odrasla odgovorna lica koja treba da znaju šta je za njihovo dete dobro a šta nije. Decu ne treba tretirati kao male careve koji vladaju svetom i ne trebate se plašiti da im kažete ne ne može ovako ili onako. Treba da se opustite i budete sigurni u svoje odluke šta je dobro za vaše dete, ali i da takav stav pokazujete detetu – savetuje Snežana.

Objašnjavajući rečenicu da detetu ne treba prijatelj, Anđelić je kazala, da deca prijatelja mogu naći na ulici, u školi, vrtiću, ali ne roditelja.

radnasebi.com

Kako roditelj treba da se ponaša?

Nadovezujući se temu uloge roditelja, sagovornica nam je pojasnila  da bi oni trebali da budu jasni i definisani u svojoj ulozi.

– Znači oni prvenstveno moraju sami sa sobom da raše i kažu „da ja jesam roditelj“. To podrazumeva da preuzimu odgovornost za svoje dete birajući sami način na koji će ga vaspitavati, vttić u koji će ići i donositi odluke o tome šta je za njega/nju dobro, a šta loše – objašnjava psiholog.

Kada smo definisani onda smo i sigurni i kao takvi deci pružamo osećaj sigurnosti. Prema tome, jako je važno da ne dozvolimo zamenu uloga jer to decu dovodi do konfuzije i osećaja nesigurnosti.

Lj.Marković